Iskrena priča o mom karijernom zaokretu u Nemačkoj

Iskrena priča o mom karijernom zaokretu u Nemačkoj

Iskrena priča o mom karijernom zaokretu u Nemačkoj

U ovom blog postu sam odlučila da podelim sa tobom iskrena priču o mom karijernom zaokretu u Nemačkoj

Lična iskustva ljudi koje poznajemo online ili u stvarnom životu imaju snagu da nas pomere sa mesta jer kao ljudska bića imamo sposobnost empatije.  Ako se nalaziš u sličnoj situaciji, biće ti od koristi da čuješ još jedno iskustvo.

 

Dezorijentisanost

Vraćam se nekoliko godina unazad u Novi Sad, gde sam kao diplomirani pedagog shvatila da ne znam šta da radim u vezi sa poslom i karijerom. Pronalazak posla u struci u Srbiji ili Hrvatskoj je za mene predstavljao nemoguću misiju. Još intrigantnije je bilo to što nisam bila sigurna da li sam završila odgovarajući faks i da li ja uopšte želim da radim u školi ili vrtiću kao pedagog.

 

Partnerstvo

U tom periodu sam upoznala momka, koji mi je u međuvremenu postao muž. Veza nam se razvila dosta brzo i hteli smo odmah da počnemo da živimo zajedno, nađemo poslove, putujemo i radimo sve ono što rade svi prosečni parovi. Naša vizija života se poklapala jedna sa drugom, ali realnost i okruženje u kojem smo se tada nalazili nije podržavalo naše planove jer prosto-nismo mogli da nađemo poslove. Hipotetički govoreći, da smo oboje našli poslove, opet se ni to nije uklapalo u viziju našeg života. 2016. godine je Nemačka usvojila novi zakon o zaposlenju radnika iz Evropske unije i mi odlučujemo da odselimo i pokušamo da se zaposlimo.

 

Selidba u Stuttgart

U Nemačku se selimo 2016. godine. Imali smo pomoć u smislu stanovanja za prvu ruku, jer moja tetka živi u Stuttgartu. Nisam imala nikakve informacije u vezi sa nostrifikacijom diplome niti mogućnosti zaposlenja kao pedagoga u Nemačkoj. Dosta toga naučila sam na teži način, ali to ne znači da moraš i ti, zato pročitaj odmah ovaj tekst o tome kako nostrifikovati diplomu u Nemačkoj.

Poslovi

Ukratko ću proći kroz poslove koje sam radila otkako sam se preselila u Nemačku, ali ću se zadržavati samo na poučnim stvarima. Prvo sam radila tri meseca kao sobarica u hotelu i na taj sam posao gledala kao na izvor prihoda. I tebi bih preporučila, ako si nezadovoljna svojim prvim ili drugim poslom u inostranstvu, da samo kažeš da je u pitanju faza. Najveća prednost ovog posla, u hotelu, jeste to što moraš da budeš u fizičkoj formi, zategneš se i ne treba ti teretana.

Sve ima svoje prednosti i mane, meni pomaže da tako gledam na stvari.

Posle toga sam radila godinu u dnevnom boravku za starce. Prednost tog posla je bila što sam se oslobodila da pričam na nemačkom bez opterećenja da će me neko procenjivati kako pričam. Nakon što sam tamo dala otkaz, našla sam posao u interkulturalnom vrtiću gde sam radila naredne tri godine. Prva godina je bila zanimljiva jer mi je sve bilo novo, iako sam oduvek znala da to nije moj posao i posmatrala sam ga također kao životnu fazu koja vodi kao onome čime ja želim da se bavim. Prednost ovog posla je bila što sam sve bolje i bolje pričala nemački jezik, stekla sam prijateljstva sa drugim devojkama iz ex-yu koje su tamo radile i imale smo svoj mali svet stvoren na maternjem jeziku. Ovo je bio najduži period rada na jednom poslu. Prva godina je bila zanimljiva, ali već u drugoj godini sam počela da osećam velike psihološke posledice.

 

Burn-out

Prvo što sam primetila bio je umor. Neverovatan hronični umor. Dešavalo mi se da nekad dođem sa posla u 17h, legnem da spavam i probudim se tek ujutro pred posao. Najkritičniji period je bio kada se ovo ponavljalo svaki dan cele nedelje. Tu nedelju dana koje se i dalje dobro sećam, ja nisam živela, samo sam radila i spavala. Posle te nedelje sam se gadno razbolela. Nakon te druge godine sam završila na operaciji sinusa. Moj imunitet je bio na nuli i nisam znala kako da se vratim. Sa ove distance mogu da kažem da je to bio najteži period u mom životu. Doživela sam pad energije, zdravlje mi se urušilo, bila sam negativna, zapostavila sam sve oblike druženja i komunikacije sa prijateljima. Partnerski odnos je isto trpio. Na poslu sam bila nervozna i nisam imala strpljenja ni za decu, ni za njihove roditelje. Malo je reći da me je taj posao izluđivao. Sigurno se sada pitaš zašto odmah nisam dala otkaz , nakon te prve godine? To je logično pitanje, koje bih i ja postavila.

Nisam bila spremna.

Psihički nisam bila spremna jer sam bila nesigurna u sebe, u znanje svog jezika i u svoje kompetencije. Nakon što sam se zdravstveno i fizički oporavila, dala sam otkaz i s obzirom na to da sam imala tri meseca otkaznog roka, počela sam tada sa potragom posla. Ni tada još uvek nisam bila iskrena sa sobom, plan mi je bio pronaći mesto pedagoga koji radi sa mladima.  Našla sam takav posao i shvatila da to nije ono što sam želela.

Otkriće

U jednom trenutku, dolazi do najveće zbunjenosti koje sam osećala i do toga da ja ne znam šta bih. Maštala sam o tome da počnem da radim kao coach, a u realnosti nisam znala kako da dođem do toga. Ljudi se nekada boje sebi da priznaju šta zapravo žele, vlastiti snovi ih plaše i unutrašnji kritičar govori: „Sedi tu gde si, nisi za bolje…“

Nisam htela da poslušam tog kritičara nego sam odlučila da nađem posao u onoj branši koja me najviše zanima i da izvučem najbolje od svih ponuđenih poslova koji mi se kao pedagogu nude. Za mene je to značilo naći posao koji kombinuje pedagogiju i coaching. Ono što je jako važno jeste I što sam odlučila da upišem i sama platim dalje obrazovanje; psihološko savetovanje i coaching. To sam uradila planski pre nego što sam počela da se prijavljujem , da bi me istaklo od ostalih kandidata i da bih pokazala koliko sam zainteresovana.

 

Uspela sam!

Istražila sam sve firme koje se bave sličnim stvarima u Stuttgartu. Zapravo, najjuži izbor je bio tri firme koje se bave coachingom traženja posla.Jedni su me odbili jer nisam imala sertifikat C1, drugi su izabrali boljeg kanidata, ali moja firma je rekla: „Da!“

U toj firmi sam još uvek i po prvi put sam u životu profesionalno ispunjena. Ne planiram da menjam posao, već da ostanem ovde do svog potpunog prelaska u preduzetništvo.

Osećam se prihvaćeno u timu u kojem radim i sa klijentima imam dobar odnos. Ono što mi je veoma važno jeste što sam naišla na takav radni tim gde se poštuje individualnost.

Meni je to lično jako važno, da mi je dato vreme  i sloboda da odlučujem . Zakazujem coaching sastanke kada ja želim i obavljam ih onako kako ja želim.

Sve moje ideje su dočekane širom raširenih ruku. Sa klijentima se trudim da gradim iskren odnos zasnovam na međusobnom prihvatanju.

Najvažnije lekcije koje sam naučila tokom ovog karijernog zaokreta jesu:

 

  • Ne mora sve u životu da bude teško, samo treba da doneseš odluku.
  • Ne ostavljaj svoje snove i karijerne ambicije po strani samo zato da bi se uklopila u okruženje.
  • Ne moraš da budeš savršena da bi započela nešto novo.
  • Ne moraš da budes ekspert kada počinješ.
  • Život ce te podržati-samo kreni.
  • Veruj sebi.

 

Nadam se da ćeš iz ovog iskrenog blog posta izvući nešto za sebe i uraditi nešto slično sa svojim poslom i karijerom.

Želim ti puno uspeha na tom putu.

Maja